Linux je operativni sistem za računare i njegovo jezgro. Jedan je od najpoznatijih primera slobodnog softvera i razvoja putem otvorenog koda. Za razliku od drugih operativnih sistema (kao na primer Windowsa i Mac OSa) njegov kod je dostupan javnosti i svako ima pravo da ga slobodno koristi, menja i redistributira.
Naziv Linux se striktno odnosi na jezgro Linuxa ali se često koristi za ceo operativni sistem (takođe GNU/Linux) baziran oko tog jezgra i broja biblioteka i alata iz GNU projekta. Preko 300 Linux distribucija pakuju razni softver zajedno sa GNU/Linux sistemom.
U početku, Linux su razvijali i koristili entuzijastični pojedinci. Od tada, Linux je dobio podršku od strane velikih korporacija kao što su IBM, Hewlett-Packard i Novell za upotrebu u serverima i počinje da ulazi u upotrebu i na ličnim računarima. Promoteri i analitičari tvrde da je ovaj uspeh zahvaljujući njegovoj nezavisnosti od bilo kakvog centralnog proizvođača, niskom trošku, sigurnosti i pouzdanosti.
Linux je originalno razvijan za Intel 386 mikroprocesore a danas podržava niz mikroprocesora i računarskih platformi. Upotrebljava se u dijapazonu od ličnih računara do superkompjutera i integrisanih sistema kao što su mobilni telefoni i lični video rekorderi. (izvor Wikipedia)
Dok je u ranijim godinama Linuks imao problem sa korisničkim okruženjem i bio nepristupačan, danas se situacija promjenila. Veoma lagan za instalaciju i korištenje, veoma siguran (za razliku od Windows operativnog sistema), u “moru” distribucija možete da pronađete neku koja vam najviše odgovara i uz to besplatan su aduti koji vas navode da ga što prije počnete koristiti. Trebamo li reći da je i Android koji pokreće veliki broj pametnih mobilnih telefona jedna od verzija ovog operativnog sistema!